1. Uvod u investiciju u plantažu borovnica

Borovnice se sve češće smatraju profitabilnim usevom zbog rastuće svetske potražnje za ovim supervoćem bogatim antioksidansima, vitaminima i vlaknima. Ovaj vodič ima za cilj da pruži sveobuhvatne informacije i korak-po-korak smernice za ulaganje u plantažu borovnica, uključujući analizu troškova, zahteve za zemljište i vodu, odabir sorti, tehniku sadnje, negu i održavanje zasada, tržišne strategije i prevenciju rizika.

Dugoročna Profitabilnost: Investicija u plantažu borovnica je dugoročna, a njen potencijalni prinos može da varira u zavisnosti od nekoliko faktora kao što su kvalitet sadnica, zemljišta/supstrata i vode, klimatski uslovi, tehnologija navodnjavanja i stručnost u upravljanju zasadom. U optimalnim uslovima, borovnice mogu obezbediti stabilan prihod u minimalnom periodu od 20 godina (moguće je i do 50 godina), uz prosečne prinose po hektaru od 10 do 12 tona, a cene na tržištu se kreću između 3 i 7 EUR po kilogramu.

2. Analiza tržišta borovnica u Srbiji

Potražnja za borovnicama u Evropi raste godišnje za oko 7%, a Srbija je zbog povoljnih klimatskih i zemljišnih uslova postala prepoznatljiv proizvođač ovog voća. Evropsko tržište ceni srpske borovnice zbog njihove svežine i kvaliteta, pružajući proizvođačima značajnu prednost u izvozu.

2.1. Tržišne mogućnosti: Globalni trendovi ukazuju na rast potrošnje borovnica, posebno u razvijenim zemljama EU.

Slika 1: Potrošnja banane, jagode i borovnice po glavi stanovnika/godišnje/globalno

Tržišna istraživanja pokazuju da je sve više potrošača zainteresovano za organski uzgojene borovnice, što otvara dodatne mogućnosti za plasman proizvoda sa višom profitnom maržom. Potencijalni investitori mogu razmotriti ulazak u segment organske proizvodnje, uzimajući u obzir potrebne sertifikate i standarde.

2.2. Tržišni izazovi: Iako je potražnja za borovnicama visoka, postoji i izazov konkurencije iz drugih zemalja poput Španije, Poljske i Holandije. Da bi se istakli na tržištu, srpski proizvođači treba da se fokusiraju na kvalitet, primenu savremenih agrotehničkih metoda i strateški pristup tržištu. Pored toga srpska borovnica stiže u periodu kada se u Španiji završi berba a u Poljskoj još nije krenula. Praktično geografski položaj nam obezbeđuje da na tržištu u periodu 2-3 sedmice nemamo konkurenciju i to je dodatni benefit u ovoj proizvodnji.

3. Priprema za investiciju u plantažu borovnica

3.1. Kvalitet sadnica: Temelj svake investicije Kada se govori o uspešnoj proizvodnji borovnica, kvalitet sadnica je ključan. Bez obzira na sve druge faktore, ako nemate zdrave, bezvirusne sadnice, vaša proizvodnja je osuđena na neuspeh. Preporučuje se korišćenje sadnica renomiranih proizvođača kao što je Fall Creek, koji su lideri u proizvodnji borovnica već više od 40 godina.

Zašto je kvalitet sadnica tako važan?
Samo sadnice proizvedene od "čistog", bezvirusnog genetskog materijala tehnologijom iz kulture tkiva otporne su na bolesti i sposobne da se prilagode različitim uslovima gajenja. Bilje su uniformne sa izbalansiranim vegetativnim i generativnim prirastom. Matične biljke se razmnožavaju tehnologijom "in vitro" (iz kulture tkiva), što osigurava maksimalan kvalitet i "čistoću" sorte. U najboljoj tehnologiji uzgoja sadnice se prve godine ("bebi" biljke) uzgajaju u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, a u drugoj godini se iznose na otvoreno i automatski se aklimatizuju na spoljašnje uslove. Pored toga, ove sadnice su genetski prilagođene za klimu jugoistočne Evrope, što ih čini idealnim izborom za naše podneblje. Ako se ceo proizvodni ciklus sadnica odvija u plastenicima/staklenicima, to može dovesti do problema pri aklimatizaciji.

Saveti za kupovinu kvalitetnih sadnica
Proverite postupak proizvodnje sadnica: Uverite se da su sadnice proizvedene iz čistog genetskog materijala, bez virusa, tehnologijom "in vitro" i da su proizvedene na otvorenom polju, ne u plasteniku/stakleniku.

Slika 4: Hronologija proizvodnje biljaka

Izaberite pravu sortu: Sorta Duke je zastupljena oko 70% u svetu, međutim, postoje nove selekcije sa boljim ukusom i dužim rokom trajanja. Popularne sorte kao što su Blue Ribon, Top Shelf, Valor i Cargo izdvajaju se zbog visokih prinosa i otpornosti na bolesti. Takođe, sorta Arabela Blue može posle berbe trajati na policama 45-60 dana, a klupska sorta Sekoya se gaji na osnovu ugovora uz plaćanje "Royalty-ja", s tim što je plasman robe na EU tržište zagarantovan preko nosioca licence. Kod izbora sorte bitno je imati u vidu šta vam je ciljano tržište: prodaja otkupljivačima ili prodaja marketima.

3.2. Priprema zemljišta i navodnjavanje: Kamen temeljac uspešne proizvodnje
Pravilna priprema zemljišta i planiranje navodnjavanja čine osnovu uspešne proizvodnje borovnica. Idealan pH tla u KCl-u treba biti između 4,8 i 5,5. Ako to nije ispunjeno zemljište zahteva tretiranje pre sadnje. Još je važniji mehanički sastav zemljišta što mnogi investitori zanemare. Potrebno je lako propusno zemljište gde je optimalan odnos peska, praha i gline = 1/3 : 1/3 : 1/3.

Slika 5: Sadnice borovnice – sadnja u zemljištu

Ako zemljište nije adekvatno, ili je njegovo dovođenje u adekvatno stanje preskupo, borovnice se sade u saksijama u supstratu. Preporučena zapremina saksije je 35 ili 40 l. Supstrat takođe mora biti sa adekvatnom granulacijom, pH vrednosti i periodom raspadanja. Idealno je da su punilac prirodna vlakna iz tresetišta.

Slika 6: Sadnja borovnice u saksiji, Erdevik

3.2.1. Analiza Zemljišta: Pre bilo kakvih radova, neophodno je uraditi analizu tla u akreditovanoj laboratoriji. Na osnovu rezultata, odlučuje se o potrebi za dodavanjem organskih materijala poput treseta.

3.2.2. Navodnjavanje: Kada imate kvalitetnu sadnicu, kvalitet vode je i njena količina su krucijalni faktori za uspeh u proizvodnji. Voda za navodnjavanje ne sme biti bogata mineralima kao što su natrijum, bor, kalcijum i magnezijum jer u prekomernim količinama mogu dovesti do uginuća biljaka.

3.2.3. Kap Po Kap Sistem: Ovaj sistem omogućava postepeno upijanje vode i preciznu kontrolu nad vlažnošću tla/supstrata i preciznu distribuciju hraniva. Savremene tehnologije, poput senzora za vlagu i sistema za automatsko navodnjavanje, omogućavaju optimizaciju potrošnje vode, regulaciju pH i kontrolu EC vrednosti i smanjenje rizika od zasušivanja ili prekomernog zalivanja.

3.2.4. Ishrana vodotopivim i folijarnim đubrivima:
Borovnici su neophodni specifični uslovi za optimalan rast i plodonošenje. Njihova ishrana vodorastvorljivim đubrivima u kombinaciji sa folijarnim (preko lista) može značajno poboljšati prinos i kvalitet plodova.

Prihrana vodorastvorljivim đubrivima (fertirigacija): Ova đubriva se brzo rastvaraju u vodi i omogućavaju efikasniju apsorpciju hranljivih materija preko korena. Preporuka je da se za prihranu borovnice koriste specijalizovana đubriva, koja osim azota (N), fosfora (P), kalijuma (K), sadrže i mikroelemente poput gvožđa, molbdena i cinka, a da pritom ne sadrže natrijum i hloride. Đubriva se odlikuju sa nižim pH vrednostima te su pogodna za prihranu, jer koreni borovnice preferiraju kiselu sredinu. Aplikacije se vrše tokom vegetacije, u proleće i tokom letnjih meseci u fenofazama cvetanja, ekspanzije rasta lisne mase, formiranja i sazrevanja plodova, berbe i perioda posle berbe (april-septembar) na osnovu starosti, očekivanih prinosa i potrebama samih biljaka.

Slika 7: Agronom provera pH vrednost zemljišta

Folijarna prihrana (preko lista): Predstavlja primenu hranljivih elemenata direktno na lišće biljaka - prskanjem. Folijarna ishrana je efikasna za brzo otklanjanje hranljivih nedostataka i njihovu prevenciju kao i u stresnim vremenskim situacijama. Preporučuje se primena rastvora koji uglavnom sadrže mikroelemente (gvožđe, mangan, bor) koji se brzo apsorbuju kroz list. Folijarna ishrana treba da se primenjuje u periodima kada borovnice aktivno rastu, ali ne tokom visokih temperatura, kako bi se izbeglo oštećenje listova.

Kombinovanom primenom vodorastvorljivih đubriva i folijarne ishrane sa aminokiselinama poboljšavamo zdravstveno stanje borovnica, povećavamo njihovu otpornost na bolesti i stres, utičemo na kvalitet i količinu plodova. Preporuka je konsultovati se sa agronom, kako bi se izradio adekvatan program prihrane borovnice vodorastvorljivim đubrivima prema specifičnostima Vašeg zasada i potrebama vaših biljaka.

3.2.5. Zaštita:
Zaštita borovnice predstavlja ključ uspeha u njenom gajenju, očuvanju njenog zdravstvenog stanja biljaka, sprečavanje bolesti, a sve u cilju povećanja prinosa i kvaliteta plodova. Efikasna zaštita borovnica obuhvata preventivne i kurativne mere, koje se odnose na upravljanje i kontrolu bolestima i štetočinama tokom vegetativnog ciklusa, kada su biljke izložene uticajima različitih klimatskih uslova i faktora.

Neke od najznačnijih bolesti sa kojima se proizvođači borovnica tokom sezona gajenja susreću su:

• - Trulež plodova: Gljivične infekcije kao što su botritis mogu uzrokovati truljenje plodova. Pravilnim orezivanjem i uklanjanjem zaraženih plodova, kao i pravovremenom primenom fungicida, može pomoći u prevenciji.
• - Siva trulež: Uzrokovana gljivicom Botrytis cinerea, može se kontrolisati primenom odgovarajućih fungicida i izbegavanjem prekomerne vlage.
• - Pepelnica: Ova gljivična bolest uzrokuje beli praškasti sloj na lišću i plodovima. Kontrola uključuje upotrebu fungicida i bolja provetrenost rezidbom kako bi se poboljšala cirkulacija vazduha.

3.2.6. Malčiranje: Preporučuje se dodavanje sloja malča od 5 do 10 cm oko biljaka kako bi se zadržala vlaga i kontrolisao rast korova. Malč od četinarskog drveta, piljevine ili iglica bora doprinosi održavanju potrebne kiselosti tla. Dodaje se svake 2 godine kada se radi sadnja na banku.

Slika 8: Malčiranje banka

4. Proces sadnje borovnica

4.1. Izbor lokacije
Lokacija plantaže direktno utiče na prinos i kvalitet borovnica. Optimalna lokacija obuhvata sunčane parcele sa dobrom drenažom i zaštićene od jakih vetrova.

4.1.1. Topografski faktori: Blagi nagib terena može pomoći u odvodnjavanju suvišne vode i zaštiti biljaka od mraza. Izbegavajte područja koja su sklona poplavama ili stagniranju vode i gde postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva.

4.2. Priprema pre sadnje
Priprema zemljišta je ključni korak pre same sadnje. Uključuje obradu zemljišta, dodatak organskog materijala i prilagođavanje pH vrednosti.

Slika 9: Priprema zemljišta za sadnju

4.2.1. Proveravanje vodopropustljivosti: Mehanička analiza zemljišta otkriva propustljivost vode i kapacitet zadržavanja vlage. Ako je zemljište teže strukture, dodavanje peska ili treseta može poboljšati uslove za rast korena. Ako su troškovi pripreme zemljišta visoki opredeliti se za uzgoj u saksijama.

4.3. Proces Sadnje

- Vreme sadnje: Uvek preporučujemo kasnu jesen za sadnju borovnica jer je bolja aklimatizacija na nov ambijent. Ovo se odnosi samo na sadnice koje su u drugoj godini proizvedene na otvorenom polju, gde je izbalansiran vegetativni i generativni rast, na sadnice koje su odrvenile i prešle u fazu mirovanja i gde je saksija zapremine oko 2 l. Za sadnice koje su uzgajane u manjim saksijama, koje su uzgajane u plastenicima/staklenicima i koje nisu odrvenile i prešle u fazu mirovanja preporuka je da se sade u proleće čim prođe opasnost od proznih mrazeva.

- Razmak sadnje: Borovnice se sade na razmaku od 0,85 do 1,2 metra u redu, sa razmakom između redova od 2,5 do 3 metra, što omogućava optimalan razvoj biljaka i olakšava održavanje i berbu.

Slika 10: Sadnja borovnice na bankovima – razmak između bankova i sadnica

5. Održavanje zasada: Redovna briga za dugoročni uspeh

5.1. Navodnjavanje i ishrana
Kap po kap sistem pruža precizno i efikasno navodnjavanje i ravnomernu distribuciju hraniva. U prvim godinama zasada, potrebno je prilagoditi navodnjavanje u zavisnosti od fenofaze, klimatskih uslova i stadijuma razvoja biljaka.

Ako voda nema odgovarajući hemijski sastav sa stanovišta navodnjavanja (ne sa stanovišta zdravstvene analize) neophodno je uraditi hemiski tretman iste pre navodnjavanja. Koriste se 2 postupka: reversna osmoza ili kolone sa smolama.

5.1.1. Đubrenje: Pravilna ishrana biljaka podrazumeva primenu specifičnih đubriva, čiji je sadržaj azota (N) u većem procentu u amonijačnom obliku, kao i đubriva sa sadržajem sumpora radi održavanja kiselosti zemljišta/supstrata.

Od izuzetne važnosti je tokom prihrane redovno kontrolisati pH i EC vrednost hranljivog rastvora, zemljišta, supstrata i oceda u saksiji. A zatim je korigovati prema potrebi kako bi se održale optimalne vrednosti za rast borovnica.

5.2. Rezidba
Rezidba poboljšava prozračivanje i prodor svetlosti u krošnju, što je ključno za kvalitet plodova i sprečavanje bolesti. Takođe rezidbom upravljamo prinosom, krupnoćom plodova i periodom berbe.

5.2.1. Način rezidbe: Prilikom rezidbe se uklanjaju stare i oštećene grane, čime se podstiče razvoj novih izdanaka. Preporučuje se rezidba u kasnu zimu ili rano proleće, pre nego što biljka započne novi ciklus rasta.

5.3. Zaštita od štetočina i bolesti
Kontrola štetočina u zasadu borovnice ključna je za očuvanje zdravstvenog stanja biljaka i postizanja dobre proizvodne produktivnosti biljaka. Stoga je veoma bitno da se u Vašim zasadima redovno spovode:

1. Monitoring: Redovno praćenje na zasadu da li ima prisustvo na granama, pupoljcima, cvetovima i listovima štetočina kao što su lisne uši, rutave bube, gusenice, larve grčica, puževa itd.

Slika 13: Zaštitar na terenu

2. Mehaničke metode: Postavljanje zamki za rutave bube i puževe poput lepljivih traka, može smanjiti prisutnost štetočina.

3. Hemijska zaštita: Upotreba registrovanih pesticida poštujući upustva, preporučene doze i vremena primene, vodeći posebno računa da se ne primenjuju u vreme prisustva korisnih insekata oprašivača (pčela, bumbara).

4. Agrotehničke mere: Pravilnim izvođenjem rezidbe, kontrolisanim đubrenjem i navodnjavanjem možemo ojačati biljke da postanu otpornije na napade štetočina.

5. Biološka kontrola: U novije vreme primena bioloških preparata i korišćenjem prirodnih predatora, možemo uticati na smanjenju populacije štetočina u zasadima.

6. Berba i Post-Harvest Management

6.1. Vreme berbe
Berba se obavlja od početka juna do polovine septembra, u zavisnosti od sorte i/ili nadmorske visine. Plodovi su spremni za berbu kada dobiju karakterističnu plavu boju.

6.1.1. Post-Harvest proces: Nakon berbe, plodovi se moraju brzo skladištiti na niskim temperaturama (+2,5±0,5°C) kako bi se očuvala svežina i kvalitet. Upotreba modernih skladišnih sistema sa kontrolisanom atmosferom može produžiti vek trajanja borovnica na policama.

7. Troškovi i finansijska analiza

Investicija u plantažu borovnica obuhvata troškove pripreme i ograđivanja zemljišta, nabavku sadnica, sistema za navodnjavanje, protivgradne zaštite, đubriva, preparata za zaštitu od bolesti i štetočina, radnu snagu i mehanizaciju.

7.1. Analiza investicije: Procenjuje se da početni trošak ulaganja po hektaru može varirati između 90.000 i 130.000 EUR, u zavisnosti od oblika parcele, izbora sorte i kvaliteta sadnice, troškova pripreme zemljišta, kapaciteta vode koji je na raspolaganju i potrebe za njenim hemijskim tretmanom pre upotrebe, stepenom automatizacije sistema za navodnjavanje i drugih faktora. Prinosi se mogu očekivati od druge godine, dok se maksimalna produktivnost postiže od pete godine pa nadalje.

8. Najveći rizici i kako ih sprečiti

8.1. Klimatski rizici
Nagle promene vremena, mrazevi i grad predstavljaju ozbiljne rizike za plantaže borovnica. Zaštita od mraza pomoću sistema za grejanje ili orošavanje može spasiti zasade u kritičnim periodima.

8.1.1. Protivgradni topovi: Kako bi se smanjio rizik od oštećenja zasada tokom oluja sa gradom, preporučuje se upotreba protivgradnih topova. Jedan protivgradni top štiti površinu od 80ha – 1km u prečniku. Već na površini od 3 i više hektara protivgradni top je isplativ. Njegova cena odgovara ceni podizanja klasične protivgradne mreže na površini od 3ha, međutim protivgradnu mrežu svake godine širite i skupljate i na oko 15 godina morate da je promenite.Protivgradni top može da traje preko 50 godina sa godišnjim troškovima oko 20 eur/ha za štićenih 80ha.Cena ovih sistema kreće se oko 700-800 EUR po hektaru za štićenu površinu od 80ha, što predstavlja isplativu investiciju i efikasnu zaštitu roda.

8.1.2. Toranj za zaštitu od mraza: Da biste eliminisali opasnost od oštećenja i cveta i biljaka od poznih prolećnih mrazeva toranj protiv mraza efikasno štiti od mraza površinu od 7 ha do -40C a ako se doda i grejač onda štiti do -60C. Vrednost investicije jeste za zaštitu do -40C na nivou 60.000 eur (8.600eur/ha) sa troškovima nabavke i montaže, ali ako spase samo 30% roda to je prinos na nivou 3-4.000 kg/ha i sa prosečnom cenom od 4 eur/kg po jednom hektaru spasli ste 9-12.000 eur. Za površinu od 3 ha spasli ste oko 50% investicije a za ukupno štićenu površinu od 7 ha sa štetom od samo 30% vi ste u prvoj sezoni isplatili toranj protiv mraza.

Slika 14: SPAG sistemi zaštite od grada i mraza

8.2. Kvalitet sadnica i pravilno pripremanje zemljišta
Loš izbor sadnica može dovesti do problema sa prijemom, kvalitetom ploda, bolestima i nižim prinosima. Kvalitetne sadnice iz pouzdanih rasadnika su osnova za uspešnu plantažu. Takođe, pravilna priprema zemljišta pre sadnje osigurava optimalne uslove za rast i razvoj korena biljke. Zemljište mora biti podriveno u najsušnijem periodu i kada se sadi na banku i kada se sadi u saksijama. Ako se sadi u zemljištu pripremiti visoke bankove, dovoljno treseta i dovoljno malča.

Slika 15: Visoki banak

8.3. Nepravilno navodnjavanje i ishrana
Prekomerno navodnjavanje može prouzrokovati trulež korena i uginuće biljaka. Smanjuje se prinos i kvaliteta plodova. Redovno praćenje vlažnosti tla/supstrata, količina oceda, pravilno doziranje đubriva i održavanje pH i EC vrednosti obezbeđuje zdravlje biljaka, visok prinos i kvalitetan plod, krupan, čvrst i dugotrajan.

8.4. Nedostatak edukacije i iskustva
Nedovoljno znanje o specifičnostima uzgoja borovnica često dovodi do grešaka u proizvodnji. Preporučuje se učešće u stručnim kursevima, pogotovo inostranim, saradnja sa agronomima koji imaju višegodišnje iskustvo (bar deceniju) u uzgoju borovnica i reference i učenje iz iskustava iskusnih uzgajivača.

9. Upravljanje radnom snagom i procesima na plantaži

9.1. Planiranje radova
- Sistem za planiranje: Koristiti softverske alate za planiranje pripreme za sadnju, sadnje, navodnjavanja, protivgradne zaštite, uzgoja (ishrane i zaštite), rezidbe i berbe. Postaviti precizne kalendare i procedure za svaki korak.

9.2. Zapošljavanje i trening radnika
- Odabir radnika: Prilikom odabira sezonskih radnika, važno je osigurati njihovu obučenost i veštine u berbi i održavanju zasada. Berači moraju biti obezbeđeni pre početka berbe. Kvalitet ubranog ploda zavisi i od momenta berbe. Samim tim i ostvarena cena.
- Trening: Organizovati obuku radnika za sve ključne operacije na plantaži, uključujući prepoznavanje štetočina/bolesti i pravilnu upotrebu opreme. Dobro obučeni radnici na dobro orezanoj plantaži beru oko 50 kg/danu. Ako beru ispod 30 kg/danu onda nisu isplativi.
- Zadržavanje: Osigurati fer uslove rada, konkurentne plate i eventualno bonuse kako bi se zadržali iskusni radnici iz sezone u sezonu. Izuzetno je bitno da bar 1/3 obučenih radnika imate svake godine na raspolaganju.

10. Detaljna analiza profitabilnosti i povraćaj investicije (ROI)

10.1. Troškovna struktura
Detaljna analiza troškova proizvodnje borovnica na jednom hektaru ključna je za razumevanje finansijske slike ove investicije. Ovde ćemo navesti tipične troškove po hektaru, uključujući fiksne i varijabilne troškove, kako bi investitori mogli da procene ukupnu potrebnu investiciju.

Fiksni troškovi:
1. Kupovina ili zakup zemljišta: Cena se može kretati od 3.000 do 7.000 EUR po hektaru, u zavisnosti od lokacije, kvaliteta zemljišta i obezbeđene infrastrukture.
2. Sadnice: Kvalitetne sadnice renomiranih proizvođača kao što je Fall Creek koštaju između 4,7 i 7 EUR po sadnici . Na jednom hektaru potrebno je zasaditi između 3.500 i 5.000 sadnica, što znači da trošak sadnica može biti između 16.200 do 35.000 EUR/ha.
3. Sistemi za navodnjavanje: Kap po kap sistemi su najefikasniji za borovnice, a cena instalacije varira od 10.000 do 30.000 EUR po hektaru u zavisnosti da li se navodnjava uzgoj u zemljištu ili saksijama, da li navodnjavnje ide direktno iz bunara ili moramo imati akumulaciju vode ako je kapacitet bunara mali, da li imamo potrebu hemijskog tremana vode pre navodnjavanja i stepena automatizacije. Izrada arterskog bunara je oko 100 eur/m (nije u prethodnoj ceni). Za dubinu bušenja raspitajte se na vama najbližoj plantaži koliko je njihov bunar dubok – sličnu dubinu bunara imaćete i vi.
4. Priprema zemljišta: Troškovi pripreme zemljišta, uključujući podrivanje, oranje, zakišeljavanje, unošenje organske materije i malčiranje, kreću se između 2.500 i 4.500 EUR po hektaru. Ukoliko se koriste saksije, supstrat i agrotekstil za sadnju, cena može biti nešto viša, oko 30.000-35.000 EUR/ha. Kod ove tehnologije sadnje isključeno je zakišeljavanje, unošenje organske materije i malčiranje.
5. Protivgradna zaštita: Cena protivgradnih mreža i potrebne infrastrukture može iznositi oko 17.000-20.000 EUR po hektaru, dok je cena protivgradnih topova oko 57-58.000 EUR ili 700 EUR po hektaru s obzirom da štiti 80 hektara.
6. Mehanizacija: Osnovna mehanizacija koja vam je potrebna su voćarski traktor, atomizer, tarup i prikolica. Investicija u potrebne mašine može biti između 30.000 i 50.000 EUR, što je jednokratan trošak koji treba uključiti u ukupnu investiciju.

Slika 16: Sistem navodnjavanja – Shaker pro

Varijabilni troškovi:
1. Radna snaga: Sezonski radnici su potrebni za rezidbu i branje a za održavanje plantaže potreban je 1 do 2 radnika u zavisnosti od veličine iste. Troškovi po radniku mogu varirati, ali prosečan trošak rezača po hektaru može biti oko 700 EUR. a trošak berača tokom sezone berbe je na nivou 5.000 EUR/ha sa korišćenjem 10 berača/ha.
2. Đubrivo i zaštitna sredstva: U konvencionalnoj proizvodnji, troškovi đubriva i pesticida kreću se oko 1.000-1.600 EUR po hektaru godišnje. U organskoj proizvodnji troškovi mogu biti nešto niži, jer se koriste prirodna sredstva.
3. Navodnjavanje: Cena vode za navodnjavanje može varirati, ali u zavisnosti od količine padavina i klimatskih uslova prosečno iznosi oko 300-500 EUR/ha po sezoni ako nemate hemijski tretman vode pre navodnjavanja. Ako imate hemijski tretman vode, trošak istog je na nivou 5.000-15.000 EUR (reverzna osmoza sa održavanjem).

10.2. Prihodi i profitna marža

Prihod od plantaže borovnica može značajno varirati u zavisnosti od prinosa, kvaliteta plodova i načina prodaje. Evo primera kako prihod može izgledati po različitim scenarijima:

Konvencionalna proizvodnja:
- Prinos: U proseku, plantaža borovnica može doneti 10-15 tona ploda po hektaru godišnje nakon četvrte godine.
- Prodajna cena: Za konvencionalno uzgojene borovnice, veleprodajna cena obično iznosi na početku otkupa 6-7 eur/kg a na kraju oko 3-4 EUR po kilogramu.
- Prihod: Ako se uzme u obzir prinos od 12 tona po hektaru i prosečna cena od 4 EUR/kg, godišnji prihod bi bio oko 48.000 EUR.

Organska proizvodnja:
- Prinos: Organska proizvodnja može doneti nešto niži prinos zbog ograničenja u upotrebi hemijskih sredstava, obično oko 5-8 tona po hektaru.
- Prodajna cena: Organske borovnice mogu dostići višu cenu, obično između 4 i 7 EUR po kilogramu.
- Prihod: Sa prinosom od 8 t/ha i prosečnom cenom od 5 EUR/kg godišnji prihod može dostići 40.000 EUR po hektaru.

Profitna marža:
Nakon odbijanja svih operativnih troškova (radna snaga, đubrivo, navodnjavanje, održavanje plantaže), profitna marža može biti između 40% i 60%, u zavisnosti od efikasnosti proizvodnje i cene na tržištu.

10.3. Analiza Povraćaja Investicije (ROI)

Investicija u plantažu borovnica obično počinje da se isplaćuje nakon četvrte ili pete godine, kada prinos dostiže maksimum. Prikazaćemo jednostavan vremenski grafikon povraćaja investicije za 10-godišnji period za sadnju na banku i u saksijama za sada na površini od 1ha:

Slika 17: Grafikon banak – povraćaj investicije po hektaru (sadnja u banku)

Slika 18: Grafikon saksija - povraćaj investicije po hektaru (sadnja u saksiji)

Grafički prikaz:
- Prva godina: Visoki fiksni troškovi (sadnice, priprema zemljišta, navodnjavanje) – investicija od oko 100.000 – 130.000 EUR po hekatru
- Druga i treća godina: Smanjenje investicije, niska proizvodnja.
- Četvrta godina: Početak minimalnog prinosa, povraćaj dela investicije.
- Peta godina: Prinos dostiže 80-90% potencijala, ostvaruje se značajan prihod, povraćaj investicije blizu 50-70%.
- Šesta godina: Maksimalni prinos i profitabilnost, ROI se približava i dostiže 80-100%.

11. Nove sortne alternative i selekcija

- Analiza novih sorti: Blue Ribon, Top Shelf, Valor i Cargo sorte se izdvajaju zbog visokog prinosa i otpornosti na bolesti. Arabela Blue je odlična za duže skladištenje, a klupska sorta Sekoya pruža dodatne komercijalne prednosti, iako zahteva ugovorni uzgoj. Kod uzgoja klupskih sorti, proizvođači imaju zagarantovan plasman robe na EU tržište preko nosioca licence, uz nadoknadu tj. plaćanje Royalty-ja.

12. Organska proizvodnja borovnica

12.1. Standardi i sertifikacija

Da bi plantaža dobila organski sertifikat, potrebno je ispuniti stroge standarde i procedure koje regulišu organsku proizvodnju. U Srbiji, sertifikaciju vrše ovlašćene organizacije, a sam proces može trajati od dve do tri godine.

Koraci sertifikacije:

Prijava i priprema: Podnošenje zahteva i priprema dokumentacije koja potvrđuje da se koriste organski procesi u proizvodnji (bez sintetičkih pesticida, herbicida i đubriva).
1. Kontrola zemljišta: Inspekcija zemljišta, vode i biljaka kako bi se utvrdilo da nema ostataka hemijskih supstanci.
2. Plan proizvodnje: Razvijanje plana organske proizvodnje, koji uključuje kontrolu korova, plodored i upotrebu prirodnih preparata.
3. Monitoring: Redovne inspekcije tokom sezone uzgoja kako bi se osiguralo pridržavanje standarda organske proizvodnje.
4. Dobijanje sertifikata: Nakon uspešno završene kontrole, izdaje se organski sertifikat koji omogućava označavanje proizvoda kao organskog.

Investicija: Proces sertifikacije može koštati između 500 i 2.000 EUR godišnje, u zavisnosti od veličine plantaže i zahteva tržišta. Svake godine od kretanja u proces organske proizvodnje plaća se 500 EUR, tako da nakon konverzije to košta oko 2.000 EUR i kada se dobije sertifikat, plaća se 500 EUR godišnje.

12.2. Prednosti organskog uzgoja

Organska proizvodnja ima brojne prednosti, uključujući:
- Veća profitna marža: Organski proizvodi se prodaju po višim cenama, što može značajno povećati profit.
- Pristup specifičnim tržištima: Organska proizvodnja omogućava pristup specifičnim tržištima u Evropskoj uniji i drugim zemljama koje zahtevaju proizvode visokog kvaliteta.

Povećana potražnja: Potražnja za organskim proizvodima, uključujući borovnice, značajno raste na evropskom tržištu. Ovaj trend je posebno izražen u zemljama EU koje imaju visok stepen svesti o zdravlju i ekološkim standardima. Organske borovnice se smatraju premijum proizvodom i često postižu znatno više cene u poređenju sa konvencionalnim voćem. Na teritoriji Evropske unije, tržišta poput Nemačke, Francuske, Holandije i Skandinavskih zemalja beleže najvišu potražnju za organskim borovnicama. Nemačka je posebno istaknuta kao najveći evropski potrošač organske hrane, dok potražnja raste i u zemljama kao što su Belgija i Austrija. Kupci su spremni da plate višu cenu za sertifikovane organske proizvode zbog brige o zdravlju, kao i ekoloških i održivih aspekata proizvodnje. Povećani interes za organskim borovnicama pruža značajne mogućnosti za srpske proizvođače koji mogu zadovoljiti ove standarde, a plasman organskih borovnica može doneti konkurentsku prednost u smislu viših otkupnih cena i stabilnih ugovora s evropskim distributerima. Izazov za proizvođače je prilagođavanje organskim sertifikatima i kontrolisanje kvaliteta, ali oni koji uspeju da ispune ove zahteve mogu ostvariti pristup premium segmentu tržišta sa značajno većim profitom.

12.3. Agrotehničke mere u organskoj proizvodnji
U organskoj proizvodnji, ključ je održavanje plodnosti zemljišta i kontrola korova i štetočina bez upotrebe sintetičkih hemikalija.

Kontrola korova:
- Malčiranje: Dodavanje organske materije oko biljaka (piljevina, kora drveta-malč) pomaže u zadržavanju vlage i kontroli korova.
- Ručno plevljenje: Redovno ručno uklanjanje korova radi održavanja plantaže
- Mašinsko plevljenje: Upotreba Plamenika u efikasnom otklanjanju korova.

Zaštita od štetočina i bolesti:
- Biopesticidi: Korišćenje biopesticida kao što su neem ulje i biljni ekstrakti za kontrolu štetočina.
- Kompostiranje: Organski kompost kao đubrivo poboljšava kvalitet zemljišta i podstiče rast biljaka.
- Plodored: Primenom plodoreda smanjuje se rizik od bolesti koje se šire kroz zemljište.

Ishrana biljaka:
- Prirodna đubriva: Korišćenje organo-mineralnog đubriva poboljšava rast i produktivnost biljaka.

Zaključak: Organska proizvodnja borovnica zahteva više rada i veće troškove na početku, ali pruža potencijal za višu cenu proizvoda i stabilniji prihod kroz pristup zahtevnim tržištima.

13. Logistika i marketing

13.1. Skladištenje i transport
Borovnice su osetljive na skladištenje i transport, te je ključno obezbediti optimalne uslove kako bi se produžio njihov rok trajanja.

- Optimalno skladištenje: Čuvanje borovnica u hladnjačama na temperaturi +2,5±0,5°C, uz relativnu vlažnost od 90-95%, uz kontrolisanu atmosferu (nizak nivo kiseonika oko 2-3% i povišeni nivo ugljen-dioksida do 10-15%) može produžiti svežinu plodova. 6-8 nedelja bez značajnijih gubitaka na kvalitetu.

- Transport: Transport se vrši u rashladnim kamionima kako bi se održao kvalitet proizvoda tokom isporuke. Za izvoz, važno je osigurati brzinu i efikasnost u lancu isporuke kako bi borovnice stigle sveže na inostrana tržišta.

13.2. Strategije plasiranja proizvoda

- Direktna prodaja: Prodaja na pijacama i lokalnim marketima omogućava ostvarivanje više cena, ali zahteva dodatne napore u marketingu i distribuciji.
- Veleprodaja: Prodaja prehrambenoj industriji, marketima i prerađivačima može obezbediti stabilne prihode.
- E-prodaja: Online prodaja borovnica direktno potrošačima putem e-trgovine. Zahteva investiranje u web sajt, logistiku i online marketing.

Izvoz: Analizirati ciljana tržišta u EU i regionu i uskladiti se sa standardima kvaliteta i pakovanja. U poslednje dve godine, Srbija je značajno povećala izvoz svežih borovnica, posebno u zemlje Evropske unije. U 2022. godini, izvoz borovnica iz Srbije dostigao je skoro 10.000 tona, što predstavlja rast od 30% u odnosu na prethodne godine. Najveći deo ovog izvoza usmeren je ka zemljama EU, dok manji deo odlazi u zemlje regiona, poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Najveći uvoznici sveže borovnice iz Srbije u Evropskoj uniji su Nemačka, Holandija, Austrija i Velika Britanija (iako više nije deo EU). Ove zemlje imaju razvijeno tržište za voće i visoku potražnju za kvalitetnim borovnicama, što čini Srbiju važnim snabdevačem. Takođe, borovnice iz Srbije se izvoze i u druge zemlje EU poput Švedske, Belgije i Francuske, koje imaju stalno rastuću potražnju za svežim i organskim proizvodima Otkupna cena borovnica za izvoz kreće se oko 6 evra po kilogramu. Što se tiče smrznute borovnice, najviše je izvežena u Nemačku i Austriju. Cene smrznutih borovnica su varirale, ali su prosečno iznosile oko 2,90-3,80 evra po kilogramu tokom 2022. godine. Ovaj trend izvoza je nastavljen i u 2023. godini, međutim, konkurencija iz drugih evropskih zemalja, poput Poljske i Ukrajine, pojačava pritisak na cene srpskih borovnica. Uprkos tome, visok kvalitet proizvoda iz Srbije zadržava dobar deo tržišta u ovim zemljama.

13.3. Brendiranje i Marketing

- Brendiranje: Kreiranje prepoznatljivog brenda sa naglaskom na kvalitet, svežinu i lokalno poreklo. Razviti jedinstveni dizajn pakovanja koji ističe prednosti proizvoda. Klupske sorte su premium vrste borovnica s posebnim karakteristikama kao što su bolji ukus, krupniji plod ili duža svežina. To može dodatno podići vrednost brenda i privući zahtevnije kupce koji traže ekskluzivnost.
- Online marketing: Aktivnost na društvenim mrežama, izrada web stranice i e-trgovine.
- Sajmovi: Učešće na poljoprivrednim sajmovima i manifestacijama radi promocije i povezivanja sa kupcima, degustacije, panel diskusije...poput sajmovima fokusiranim na organske ili premium proizvode, kao što su Biofach (sajam organske hrane) ili Fruit Logistica (specijalizovan za voće).

Zaključak:

Investicija u plantažu borovnica zahteva pažljivo planiranje i dugoročnu posvećenost, ali može doneti značajnu dobit uz ispravan pristup i implementaciju modernih agrotehničkih praksi. Ključ za postizanje visokog prinosa i kvaliteta proizvoda leži u pravilnom odabiru sadnica, sorti, lokacije, zaštiti od vremenskih nepogoda i kontinuiranom održavanju zasada.

Pre svega, odabir kvalitetnih, sertifikovanih sadnica igra ključnu ulogu u osiguranju visokog prinosa i otpornosti zasada na bolesti i klimatske promene. Renomirani proizvođači sadnica, poput kompanije Fall Creek, pružaju garanciju čistog genetskog materijala i visokog standarda kvaliteta. Ovakve sadnice su pažljivo razvijene, koristeći tehnologiju "in vitro", što osigurava da su otporne na bolesti i prilagođene specifičnim klimatskim uslovima regiona. Sadnice koje su prošle proces aklimatizacije na otvorenom polju, a ne samo u plastenicima, mnogo su izdržljivije i sposobnije za adaptaciju na spoljne uslove. Na ovaj način, investitori stvaraju čvrste temelje za dugoročan uspeh plantaže.

Osim izbora sadnica, zaštita zasada od klimatskih rizika kao što su grad i mraz od presudnog je značaja za očuvanje prinosa. Protivgradni topovi i tornjevi protiv mraza predstavljaju efikasnu investiciju u sigurnost vaših zasada. Iako cena protivgradnih topova varira oko 700-800 EUR po hektaru, njihova upotreba značajno smanjuje rizik od oštećenja tokom oluja, čime se štiti ulaganje i osigurava stabilnost proizvodnje. Tornjevi protiv mraza, sa druge strane, pružaju zaštitu tokom kritičnih perioda u rano proleće, kada neočekivani padovi temperature mogu ozbiljno ugroziti i rod i samu biljku. Upravljanje ovim rizicima pruža investitorima dodatnu sigurnost i omogućava optimalne uslove za rast biljaka.

Kontrola korova je još jedan važan faktor u održavanju zdravlja i produktivnosti plantaže borovnica. Tradicionalne metode, poput ručnog plevljenja i malčiranja, i dalje su veoma efikasne, ali sve više proizvođača uvodi savremene tehnologije u ovaj proces. Korišćenje plamenika za uklanjanje korova omogućava brzu i ekološki prihvatljivu kontrolu nepoželjne vegetacije. Plamenici efikasno eliminišu korov bez upotrebe hemijskih herbicida, što je posebno važno u organskoj proizvodnji. Ovakav pristup doprinosi očuvanju kvaliteta zemljišta i smanjuje zagađenje okoline, što se pozitivno odražava na ukupni kvalitet proizvoda i otvara mogućnosti za plasman na specifična tržišta koja cene organski uzgoj.

Održavanje zasada borovnica zahteva pažljivo planiranje svih agrotehničkih mera, uključujući pravilnu ishranu biljaka, redovno zalivanje i rezidbu. Kap po kap sistem za navodnjavanje omogućava optimalno korišćenje vode i precizno doziranje hranljivih materija, dok rezidba pospešuje prozračivanje krošnje i povećava kvalitet plodova. Pravilno đubrenje i redovna kontrola pH i EC vrednosti hranljivih rastvora i oceda osiguravaju optimalne uslove za rast i plodonošenje biljaka.

Sve ove mere, zajedno sa kvalitetnim sadnicama, odgovarajućom zaštitom od nepogoda i pažljivim održavanjem zasada, doprinose dugoročnoj profitabilnosti investicije. Ulaganje u sertifikovane sadnice i savremenu opremu, poput protivgradnih topova i plamenika za korov, može na prvi pogled delovati kao značajan trošak. Međutim, dugoročno gledano, ova ulaganja obezbeđuju stabilnost proizvodnje i visok kvalitet plodova, što se reflektuje na veću profitnu maržu i brži povraćaj investicije.

Zaključno, uspeh plantaže borovnica zavisi od niza faktora, ali najvažniji među njima su kvalitet sadnog materijala, efektivna zaštita od vremenskih nepogoda i pravilno održavanje zasada. Kvalitetne sadnice pružaju solidan temelj za buduću proizvodnju, dok savremene metode zaštite i održavanja, poput protivgradnih topova i plamenika, garantuju sigurnost i dugovečnost plantaže. Primena ovih praksi omogućava investitorima da optimizuju prinos, smanje rizike i postignu željenu profitabilnost, čineći borovnicu jednom od najatraktivnijih kultura za ulaganje na domaćem i evropskom tržištu.

Popunite formu ispod za dodatne informacije i prilagođene savete o borovnicama