PROTIVGRADNA ZAŠTITA PLANTAŽE BOROVNICA

Uzevši u obzir da je borovnica višedecenijski zasad neophodno je na samom početku otkloniti sve potencijalne preduslove za nastanak problema.

Osim što štiti zasad od vremenskih nepogoda ispod protivgradne mreže stvaraju se i povoljni mikroklimatski uslovi za rast i razvoj borovnica a posebno je povoljan uticaj na formiranje kvalitetnog ploda.

Prilikom podizanja zasada borovnice, idealno bi bilo postaviti stubove odmah po pravljenju bankova za  borovnice i uraditi ankerisanje i ožičenje. Ukoliko se radi jesenja sadnja, onda samu mrežu možemo da postavljamo i sledeće proleče.

Stubovi mogu biti betonski ili drveni. Prilikom izbora stubova treba obratiti pažnju na sledeće:

1. Mikrošupljine koje se nalaze na betonskim stubovima su pogodna mesta za prezimljavanje spora gljivica i larvi raznih štetnih insekata. Narednog proleća svi ti štetni organizmi se razvijaju i napadaju sadnice. Na drvenom stubu, koji je impregniran po čitavom preseku smolama na bazi bakra, to je nemoguće. Razliku u ceni između drvenih i betonskih stubova koja je bila prilikom izrade prijekta, kasnije ćete morati da platite tokom narednih godina kroz povećanu upotrebu fungicida i insekticida. Time rizikujete da pred berbu imate potrebu za tretiranjem protiv štetočina a da, zbog karence, niste u mogućnosti da primenite sredstva zaštite. Time ugrožavate svoju prodaju i generalno smanjujete prihod na svom zasadu.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko sigurnog vođenja proizvodnje možete kontaktirati naše kolege na sledećem linku: PROGRAM ZAŠTITE I ISHRANE

2. Drvo je izolator a beton provodnik toplote, betonski stubovi će zimi biti hladniji a leti topliji. S' obzirom da je oko 8 % sadnica u kontaktu, svojim nadzemnim i podzemnim delom, sa stubom na ekstremnim temperaturama doći će do oštećenja lista, ploda i korena.

3. Beton jeste dugotrajniji, ali nije elastičan kao drvo. Prilikom eventualnog kontakta mehanizacije i betonskog stuba pre će doći do štete i na stubu i na mehanizaciji. Betonski stub će u tom slučaju pre pući a biće i veća šteta na mehanizaciji.

4. Pošto se plantaže borovnice podižu na rastresitim zemljištima, u slučaju odabira betonskih stubova, dolazi do opasnosti od potanjanja stubova zbog male čeone površine i velike težine. U tom slučaju neophodno je postaviti antipotanjajuće ploče, makar na čeonim stubovima. Postavljanjem antipotanjajućih ploča, i na ostalim stubovima u redu, rastu investicioni troškovi samog materijala i montaže.

5. Protivgradna mreža koja se postavlja na drvenim stubovima može da izdrži veće opterećenje ako se postavlja u 'tradizionale' stilu.

6. Sam betonski stub jeste jeftiniji, ali dodatni materijal za njega je skuplji (kapa za betonski stub i ostali dodatni materijal). Ako se uzme u obzir da je za betonske stubove potrebno ukalkulisati i antipotanjajuće ploče, čitava struktura protivgradne mreže sa betonskim stubovima izađe skuplja.

Zatvaranjem svih bočnih i čeonih stranica kontakt između sadnice borovnica i štetnih organizama svodimo na minimum.

Bez obzira za koji se tip stubova za protivgradnu mrežu na zasadu borovnice odlučite potrebno je imati u vidu da će mreža morati da se promeni dva puta u toku životnog veka zasada.

U slučaju potrebe za dodatnim pitanjima biće nam zadovoljstvo ako nas pozovete na telefon 011 266 18 57 ili nam pišite na e-mail.

Vaš,