Sadnice

REZERVIŠITE SADNICE NA VREME! ISPLATI SE!

Važno: Rezervacija sadnica jagoda za prolećnu sadnju uvek počinje 1. septembra prethodne godine i traje dok ima sadnica na lageru, a najkasnije do 20. februara u godini sadnje. Uvoze se samo sadnice za poznatog kupca - ko je avansirao. Kupac koji je svoju porudžbinu potvrdio avansom 30% sigurno i precizno dobija traženu sortu, traženu kategoriju i traženu količinu. Najatraktivnije sorte već se rasprodaju do polovine decembra. Zato poručivanje treba obaviti do kraja novembra / polovine decembra.

Od 2011. godine na tržištu Srbije sa vrhunskim frigo sadnicama jagoda prisutan je i holandski rasadnik "RAPO" iz Roosendaal-a, a od ove godine i rasadnik Vissers. "RAPO" u saradnji sa firmom "ATP IRRIGATION", preporučuje prolećnu sadnju jagoda. U prethodnim godinama smo takav model sadnje imali prilike da testiramo na oglednim poljima u okolini Beograda, Kruševca, Guče i Šapca. Mi u ponudi imamo sertifikovan sadni materijal iz Holandije. To su frigo sadnice jagoda. Sadnice se isporučuju u gajbicama od 150kom (kategorija A++), 250kom (kategorija A+), 500kom (kategorija A) i 800 komada (kategorija B). Za prolećnu sadnju predlažemo kategoriju A+ od 250 sadnica po gajbi. Takva sadnica je nešto skuplja od kategorije A 500 sadnica po gajbi, ali je i prinos posle 8 nedelja oko 50% veći. Živići se proizvode u specijalizovanim matičnim zasadima i po posebnoj tehnologiji da bi se obezbedile 100% bezvirusne sadnice. Matične biljke se proizvode u staklenicima i/ili mrežanicima gde je 100% sprečen ulaz insektima, prenosiocima brojnih bolesti.

Sama priprema zemljišta za proizvodnju živića traje 2 godine, da bi se zemljište očistilo od nematoda i drugih patogena. Jedna parcela se koristi za proizvodnju sadnica maksimalno dve godine, nakon toga se menja parcela. Tokom proizvodnje cvetovi se redovno šišaju – ne sme se dozvoliti rod i zaštita je intezivna. Sam proces proizvodnje sadnica kontrolišu fitosanitarne službe u minimum šest redovnih kontrola tokom vegetacije i ako se uoči i najmanji problem ceo zasad se uništava.

Ako se za sadnju koriste živići nastali u rodnom zasadu, treba znati da su tokom vegetacije na matičnu biljku i sam živić, koji je sa matičnom biljkom povezan stolonom, sleteli brojni insekti koji su sa svojih krila i nožica preneli brojne viruse i na taj način zarazili i matičnu biljku i sam živić. Zaražen sadni materijal, proporcionalno zarazi, ima manji prinos i lošiji kvalitet plodova, sa smanjenom čvrstinom, transportabilnošću i rokom trajanja, odnosno sa nižom komercijalnom vrednošću. (Zamislite kakav tek rezultat u proizvodnji          mogu očekivati proizvođači koji godinama sa komšijama razmenjuju živiće.) Ne postoji tehnologija da iz rodnog zasada dobijete bezvirusni živić.

Mi u ponudi imamo sertifikovan sadni materijal iz Holandije. To su frigo sadnice jagoda. Sadnice se isporučuju u gajbicama od 150kom (kategorija A++), 250kom (kategorija A+), 500kom (kategorija A) i 800 komada (kategorija B). Za prolećnu sadnju predlažemo kategoriju A+ od 250 sadnica po gajbi. Takva sadnica je nešto skuplja od kategorije A 500 sadnica po gajbi, ali je i prinos posle 8 nedelja oko 50% veći.Od 2011. godine na tržištu Srbije sa vrhunskim frigo sadnicama jagoda prisutan je i holandski rasadnik "RAPO" iz Roosendaal-a, a od ove godine i rasadnik Vissers. "RAPO" u saradnji sa firmom "ATP IRRIGATION", preporučuje prolećnu sadnju jagoda. U prethodnim godinama smo takav model sadnje imali prilike da testiramo na oglednim poljima u okolini Beograda, Kruševca, Guče i Šapca.

Živići se proizvode u specijalizovanim matičnim zasadima i po posebnoj tehnologiji da bi se obezbedile 100% bezvirusne sadnice. Matične biljke se proizvode u staklenicima i/ili mrežanicima gde je 100% sprečen ulaz insektima, prenosiocima brojnih bolesti.

Sama priprema zemljišta za proizvodnju živića traje 2 godine, da bi se zemljište očistilo od nematoda i drugih patogena. Jedna parcela se koristi za proizvodnju sadnica maksimalno dve godine, nakon toga se menja parcela. Tokom proizvodnje cvetovi se redovno šišaju – ne sme se dozvoliti rod i zaštita je intezivna. Sam proces proizvodnje sadnica kontrolišu fitosanitarne službe u minimum šest redovnih kontrola tokom vegetacije i ako se uoči i najmanji problem ceo zasad se uništava.

Ako se za sadnju koriste živići nastali u rodnom zasadu, treba znati da su tokom vegetacije na matičnu biljku i sam živić, koji je sa matičnom biljkom povezan stolonom, sleteli brojni insekti koji su sa svojih krila i nožica preneli brojne viruse i na taj način zarazili i matičnu biljku i sam živić. Zaražen sadni materijal, proporcionalno zarazi, ima manji prinos i lošiji kvalitet plodova, sa smanjenom čvrstinom, transportabilnošću i rokom trajanja, odnosno sa nižom komercijalnom vrednošću. (Zamislite kakav tek rezultat u proizvodnji          mogu očekivati proizvođači koji godinama sa komšijama razmenjuju živiće.) Ne postoji tehnologija da iz rodnog zasada dobijete bezvirusni živić, njega jedino možete dobiti iz specijalizovanog matičnog zasada. Probajte samo jednom sadnju u proleće sa sertifikovanim sadnicama i uporedite rezultate.

Bitno je znati da se sadnice iz rasadnika vade početkom decembra meseca. Tada dobijemo biljku sa golim korenom i korenovim vratom. Takva sadnica se posle odstranjivanja lista, čišćenja i klasifikacije lageruje u hladnjačama na temperaturi -2°C, gde su biohemijski procesi svedeni na minimum, medjutim ma koliko niskog inteziteta bili oni se ipak odigravaju i biljka troši unutrašnje rezerve hrane. I laiku treba da bude sasvim jasno da će biološki potencijal sadnica biti manji što je duže vreme od ubacivanja sadnica u hladnjaču do njene sadnje, odnosno, sadnica posađena u proleće ima mnogo bolje energetske i genetske predispozicije od sadnice koja se sadi u julu, avgustu ili u oktobru ili novembru. To se direktno odražava na 3 stvari: prijem sadnica, genetski potencijal ili rod i na profit. Takođe je bitno znati da se na našim geografskim širinama rod za narednu godinu diferencira u tekućoj godini od polovine septembra do kraja oktobra. Zamislite koliki rod će naredne godine imati sadnica posađenja 1. septembra ili kasnije a koliki koja je posađena krajem marta ili početkom aprila, koja je VEĆ JEDNOM DALA rod i imala dovoljno vrmena da se regeneriše i diferencira pun rod za narednu godinu. Pri tom je kod sadnica posađenih u proleće prijem bio na nivou 98-100%.

Probajte da uradite prolećnu sadnju bar na manjoj površini, beležite troškove, prinose i dobijene rezultate uporedite sa letnjom sadnjom i sami donesite zaključak!

Pročitajte opširnije o našim sadnicama jagoda:

Rane sorte jagoda
Srednje rane sorte jagoda
Kasne sorte jagoda
Stalnorađajuće sorte jagoda