Protivgradne mreže
Uzevši u obzir da je borovnica višedecenijski zasad neophodno je na samom početku otkloniti sve potencijalne preduslove za nastanak problema.
Osim što štiti zasad od vremenskih nepogoda ispod protivgradne mreže stvaraju se i povoljni mikroklimatski uslovi za rast i razvoj borovnica a posebno je povoljan uticaj na formiranje kvalitetnog ploda.
Ono što je veoma važno je da se stubovi postave odmah po podizanju bankova za sadnju brovnica a pre same sadnje. Nakon toga se pristupa postavljanju ostalih delova protivgradne mreže. Sama mreža se postavlja na proleće.
Stubovi mogu biti betonski ili drveni. Prilikom izbora stubova treba obratiti pažnju na sledeće:
1. Mikrošupljine koje se nalaze na betonskim stubovima su pogodna mesta za prezimljavanje spora gljivica i larvi raznih štetnih insekata. Narednog proleća svi ti štetni organizmi se razvijaju i napadaju sadnice. Na drvenom stubu, koji je impregniran po čitavom preseku smolama na bazi bakra, to je nemoguće. Onaj iznos, koji na početku eventualno uštedite na betonskim stubovima, kasnije ćete morati da platite i u toku narednih godina kroz fungicide i insekticide. Time rizikujete da pred berbu imate potrebu za tretiranjem protiv štetočina a da, zbog karence, niste u mogućnosti da primenite sredstva zaštite. Time ugrožavate svoj izvoz i generalno smanjujete prihod na svom zasadu.
2. Drvo je izolator a beton provodnik toplote, betonski stubovi će zimi biti hladniji a leti topliji. S' obzirom da je oko 8 % sadnica u kontaktu, svojim nadzemnim i podzemnim delom, sa stubom na ekstremnim temperaturama doći će do oštećenja lista, ploda i korena.
3. Beton jeste dugotrajniji, ali nije elastičan kaoa drvo. Prilikom eventualnog kontakta mehanizacije i betonskog stuba pre će doći do štete i na stubu i na mehanizaciji. Betonski stub će u tom slučaju pre pući a napraviće i veću štetu mehanizaciji.
4. Pošto se plantaže borovnice podižu na rastresitim zemljištima, u slučaju odabira betonskih stubova, dolazi do opasnosti od potanjanja stubova zbog male čeone površine i velike težine. U tom slučaju neophodno je postaviti protivpotanjajuće ploče, makar na čeonim stubovima. Postavljanjem protivpotanjajućih ploča, i na ostalim stubovima u redu, rastu investicioni troškovi samog materijala i montaže.
5. Protivgradna mreža koja se postavlja na drvenim stubovima može da izdrži veće opterećenje ako se postavlja u 'tradizionale' stilu.
6. Sam betonski stub jeste jeftiniji, ali dodatni materijal za njega je skuplji (kapa za betonski stub i ostali dodatni materijal). Ako se uzme u obzir da je za betonske stubove potrebno ukalkulisati i protivpotanjajuće ploče, čitava struktura protivgradne mreže sa betonskim stubovima izađe skuplja.
Potrebno je istaći prednost protivgradne mreže i u pogledu zaštite od štetnih insektata. U tom smislu mrežom bi trebalo zatvoriti i sve bočne strane i na taj način kontakt štetnih organizama i samih sadnica svesti na minimum.
Bez obzira za koji se tip stubova za protivgradnu mrežu na zasadu borovnice odlučite potrebno je imati u vidu da će mreža morati da se promeni dva puta u toku životnog veka zasada.
U slučaju potrebe za dodatnim pitanjima biće nam zadovoljstvo ako nas pozovete.
