Da li je uzgoj borovnice profitabilan?

U Srbiji se borovnice uzgajaju oko 15 godina ali ekspanzija u podizanju plantaža borovnice je u zadnjih 2-3 godine. Neki kažu da je biznis profitabilan, drugi kažu da nije a treći tvrde da će borovnice biti isti slučaj kao sa puževima, aronijom, lešnikom i tartufima. Gde je istina?

Imamo u Srbiji rezultate u proizvodnji od katastrofalnih do boljih nego što su u Holandiji, na primer. Zašto su jedni proizvođači uspešni a drugi nisu?

Prvo pitanje koji svako treba sebi da postavi pre nego što se odluči da krene u biznis uzgajanja borovnice je: „Zašto je borovnice skupa?“ Dva su razloga – nije lako proizvesti je i nema je dovoljno. S obzirom da kod nas važi „videla žaba da se konji potkivaju ...“ mnogi investitori su krenuli u biznis „grlom u jagode“ i onda im je u grlu zastala knedla.

5 preduslova za uspešan uzgoj borovnice

Da biste postali uspešan proizvođač borovnice neophodno je da ispunite sledeće uslove:

1. Pažljivo birati lokaciju sa odgovarajućom nadmorskom visinom, konfiguracijom i ekspozicijom. Mehanička i hemijska analiza zemljišta sa dubine 0-30cm su neophodni. Kako je borovnica specifična voćna vrsta kojoj pogoduje kiselo i rastresito zemljište bogato humusom, jednostavno ne sme se u startu napraviti greška. Veoma je poželjno da imamo na toj lokaciji obezbeđeno i napajanje električnom energijom.

2. Ništa manje bitna je i hemijska analiza vode sa stanovišta navodnjavanja. Ovu analizu vode mnogi proizvođači zanemaruju ili je pak zamenjuju sa analizom vode sa stanovišta zdravstvene ispravnosti. Zdravstveno ispravna voda za piće ne znači da je i tehnološki pogodna za navodnjavanje i ishranu borovnice. I treba računati da u punoj vegetaciji moramo imati vode min 30m3/ha dnevno.

3. Sertifikovan bezvirusni sadni materijal je preduslov da biznis bude profitabilan. Na tržištu se pojavljuju sadnice različitih cena i razičitog kvaliteta. Najjeftinije sadnice su one koje su 100% zdravstveno ispravne. Jednostavno, obiđite nekoliko plantaža različite starosti, uverite se lično u rezultate i proverite sa najuspešnijim uzgajivačima gde su kupili sadnice.

borovnice

4. Odabir sortimenta je od izuzetnog značaja. Lokacija i orjentacija terena, nadmorska visina, kao i konkurentna prisutnost na tržištu su neki od parametara koji određuju za koju sortu bi trebalo da se odlučite. U Srbiji je uglavnom zastupljen stariji sortiment poput sorti Duke, Huron, Liberty, Aurora, Eliot, Blue Crop. Duke je i dalje najzastupljenija i za sada nainteresantnija sorta za naše proizvođače borovnica jer mu je vreme dospeća u periodu vakuuma na tražištu, kada Španci i Francuzi završavaju sa berbom, a Poljaci još nisu započeli svoju berbu. To je period od početka juna do početka jula. Razumljivo da to našem proizvođaču daje prostora za dobru, konkurentnu tržišnu cenu jer je ponuda svežeg ploda u tom periodu manja. Međutim, proizvođači u Srbiji bi trebalo da počnu da razmišljaju o uzgoju novih sorti borovnice a po vremenu dospeća i srednjih i kasnijih sorti da bi bili prisutni na tržištu duži vremenski period. Dva su razloga za ovu preporuku. Prvi, proizvođači u Španiji su masovno sadili sortu Duke i došli su do hiperprodukcije što im u momentu zagušenja na tržištu obara cenu za Duke. Sa druge strane Poljaci imaju zastareli sortiment a trendovi svetskog tržišta se menjaju, potrošač postaje sve zahtevniji u pogledu kvaliteta i ukusa voća koje konzumira u svežem stanju i ko bude brzo prihvatio nove sorte imaće prednost na tržištu.

5. Borovnica je na prvi pogled jednostavna voćna vrsta, međutim ona ima specifičan korenov sistem i po pitanju tehnologije navodnjavnja, ishrane i zaštite je veoma zahtevna. Tehnologiju uzgoja i tehnička rešenja oko navodnjavnja i prihrane diktiraju uslovi kojima raspolažemo – kvalitet zemljišta i kvalitet vode. Raspoloživa literatura je oskudna a ne postoje ni rezultati praćenja proizvodnje na nivou bar 10-tak godina, gde bi neko mogao sa sigurnošću da tvrdi koja tehnologija daje najbolje rezultate u proizvodnji. Dolazimo i do veoma bitne stavke a to je odabir stručnog savetnika i saradnika. U praksi uzgoj borovnice edukacijom putem interneta nije se pokazao kao dobro rešenje. Podatke sa interneta treba znati koristiti i treba znati gde su vršeni eksperimenti ili gde je praćena proizvodnja. Zamislite kakav ćete Vi rezultat dobiti ako koristite podatke o gajenju plantaže na drugom kontinentu, na drugoj geografskoj širini, sa drugačijim sastavom zemljišta, vode, temperaturama tokom vegetacije, vlažnošću zemljišta ili osunčanosti.

Uzgoj na bankovima ili u saksijama

borovnice

Uzgoj u jamićima je nešto što se apsolutno ne preporučuje. Po analizama zemljišta u Srbiji jedini lokalitet gde bi uzgoj u jamićima „mogao da prođe“ je lokalitet oko Vlasinskog jezera. Ako imamo kvalitetno zemljište koje pogoduje borovnici onda uzgoju na visokim bankovima uvek dajemo prednost u odnosu na uzgoj u saksijama.

borovnice
Sadnica iz 1953. godine

To je za proizvođače jednostavnija tehnologija, možete startovati i sa jednostavnijim sistemom za navodnjavanje i prihranu. Kod ovakve tehnologije, u slučaju da se dogodi kvar i da jedan dan ostanete bez mogućnosti navodnjavanja, to ne predstavlja veliki rizik za biljke. Startno ulaganje je manje, troškovi tokom eksploatacije su niži a prinos po ha u odnosu na uzgoj u saksijama nije drastično niži – prosečno oko 15%.

borovnice

Hidroponski uzgoj preporučujemo u saksijama zapremine 25l. Vreće od agrotekstila imaju lošiju drenažu i to može napraviti problem u proizvodnji, potrebna je znatno veća količina supstrata i znatno im je kraći vek trajanja. Za proizvođače u Srbiji ovo je relativno nova tehnologija uzgoja borovnice, sa svega nekoliko godina iskustva a u Holandiji najstarije plantaže su između 15 i 20 godina. Ovaj način uzgoja stručnjaci ATP-a preporučuju budućim proizvođačima koji nemaju preduslova za uspešan uzgoj u zemljištu. Kod hidroponskog uzgoja od izuzetnog značaja su kvalitet vode za navodnjavanje, precizno postavljena tehnologija navodnjavnja i prihrane (za svaku plantažu jedinstvena) i ako mislite da imate pozitivan rezultat obavezan je kvalitetan automatizovan sistem. Broj biljaka po ha je oko 25% veći u odnosu na uzgoj na bankovima. Uz veća startna ulaganja ostvaruje se veći prinos po ha, ali čim je sklop biljaka po ha veći jasno je da je neophodna veća ozbiljnost pristupa, da je potrebna veća stručnost kod rezidbe, veća preciznost u tehnologiji navodnjavnja, ishrane i zaštite.

 

Dobri i loši primeri

Investitoru iz okoline Kragujevca smo na osnovu rezaultata analize zemljišta savetovali da ne sadi borovnicu na tom zemljištu. Nismo pristali da mu prodamo ni sadnice. Naravno, posadio je borovnice pre 4 godine na toj parceli i prošle godine je pozvao i rekao da su naknadni troškovi, da koliko toliko sanira postojeće probleme, bili toliki da je umesto 1 ha mogao da posadi 2ha da je nas poslušao i izabrao adekvatnu lokaciju.

U okolini Ljiga podignuta je 2016. godine plantaža sa 2.800 sadnica. Sadnja je bila u jamićima, edukacija sa raznoraznih foruma sa interneta. Rezultat takve proizvodnje je da je nakon dve godine preživelo svega 800 sadnica, 2.000 sadnica se osušilo. Ako ovaj primer pokušamo da pretočimo u brojke dolazimo do štete samo za sadnice i treset na nivou oko 10.000 EUR. Plus u 2018. godini izgubljen je realan prinos na nivou 1.500-2.000 kg sa realnom neto zaradom 5-6.000 EUR. Naravno, u zemlji Srbiji svi sve znaju i svi to „debelo“ plaćaju. Investitor je morao da stekne lično iskustvo, koštalo ga je direktno 10.000 EUR, sa izgubljenom dobiti oko 15-16.000 EUR i tek je tada došao za savet šta da uradi, kako da spase preostalih 800 sadnica i još je jednom kupio novih 2.000 sadnica i treset – novih 10.000 EUR. Da je u stratu konsultovao stručnjake i angažovao ih za vođenje proizvodnje to bi ga za godinu podizanja zasada i 2 godine praćenja proizvodnje koštalo oko 1.000-1.200EUR.

borovnice

Interesantno je poređenje plantaža koje su zasađene iste godine, identičnim sadnicama, isti tim vodi proizvodnju, orezuje, postavlja tehnologiju ishrane i zaštite. Jedna plantaža je u okolini Lajkovca a druga u okolini Smederevske Palanke. Na prvoj, investitor „uspešno eskivira“ da počupa travu i stavi malč, na drugoj plantaži nema nijedne travčice i investitor je ispoštovao tehnologiju 101%. Na slici levo krupniji plod je sa druge plantaže i prečnika je preko 20mm, kategorisan je kao „prva +“ klasa sa cenom 5,80 eur/kg a sitniji plodovi su sa prve plantaže, prečnika su do 14mm, kategorisani su kao „prva“ klasa sa cenom 5,60 eur/kg. Na prvi pogled razlika u ceni samo 0,20 eur/kg, međutim razlika je i u prinosu oko 40%. Na tonu sa prve plantaže prodajna cena je 5.600 eur a sa druge plantaže nemamo tonu već 1.400 kg po 5,8 eur/kg ili 8.120 eur. Razlika je 2.520 eur/toni a u punom rodu min prinos po ha je 15t pa zaključite kako je nekome biznis profitabilan a nekome nije i da li je isplativo angažovati i slušati stručno lice. Naravno, nama ostaje samo da se zahvalimo investitorima koji ne slušaju savete i prekinemo saradnju.

Zaključak

Iskustva ATP-a pokazuju da se investitori mahom opredeljuju da krenu u ovaj poduhvat nedovoljno informisani i bez prethodne konsultacije sa stručnim i iskusnim firmama i pojedincima. Uspešna plantaža se priprema bar godinu dana za sadnju i ma kakvu Vi automatiku ugradili na plantaži mora postojati UZGAJIVAČ, osoba koja će tu biti fizički prisutna tokom vegetacije i koja će u potpunosti poštovati postavljenju tehnologiju.

Zahvaljujući izuzetnoj klimi, Srbija ima odličan potencijal da proizvede borovnicu odličnog kvaliteta, što je ujedno i najvažniji parametar za plasman svežeg ploda na EU tržište. Ako zaboravite na improvizacije i u potpunosti se pridržavate navedenih 5 preduslova za uspešnu proizvodnju, Vaš biznis će svakako biti profitabilan.



Stručni tim „ATP Irrigation“ doo, Beograd

Slađana Jokić, tehnolog, komercijala
Nikola Marković, vođenje proizvodnje
Marijana Vučićević, zaštita i ishrana biljaka
Nikola Jovanović, navodnjavanje, automatizacija procesa
Mile Radisavljević, navodnjavanje, automatizacija procesa